Šta je društvo 5.0?
Ako proverite na Google mapama koliko vremena je potrebno da se dođe sa jednog mesta na drugo, možda ćete videti da vam ne treba mnogo. Ali, kada zapravo pokušate da idete tim putem, često se iznenadite što on traje nešto duže nego što je prvobitno predviđeno.
Međutim, problem ne leži u Google mapama, ili u nekoj drugoj aplikaciji koju možda koristite.
Problem je u načinu na koji su naši gradovi projektovani.
To jest, ako se zaglavite u saobraćaju, ili tražite parking mesto, nekad će vam trebati čak i duplo više vremena nego što je aplikacija pokazala.
Plus, ako to pomnožite sa brojem dana, nedelja ili meseci, bićete šokirani koliko vremena gubite samo zbog loše infrastrukture.
Ovaj jednostavan primer pokazuje da naši gradovi, u većini slučajeva, nisu toliko optimizovani koliko bi mogli da budu. Drugim rečima, nisu dizajnirani na pametan način.
Današnji društveni izazovi pozivaju na holistički pristup rešavanju problema, odnosno na stavljanje ljudi u centar inovacija, omogućavanje da sve bude povezano i da pristup benefitima imaju svi članovi zajednice ravnopravno.
Izvor: Azbil report
Ukratko, društvo 5.0 karakterišu ova tri elementa:
- Udobnost – Napredna fuzija sajber prostora i fizičkog prostora.
- Visokokvalitetni životi – Balansiranje ekonomskog napretka i rešavanja socijalnih problema.
- Vitalnost – Oslobađanje od suvislog posla i efikasno korišćenje vremena koje je od koristi svima, bez obzira na godine.
Postoji bezbroj razloga zbog kojih treba da preispitamo na koji način provodimo vreme na Zemlji, ali jedan od najvažnijih je verovatno ova rečenica, citirana iz izveštaja Azbila:
Gradovi čine samo 2% Zemljine površine, ali su odgovorni za 2/3 emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Kako se onda možemo približiti društvu 5.0?
Eksploatisanjem konvergencije između Interneta svega (Interneta of Everything – IoE), pametnih podataka i veštačke inteligencije za rešavanje kritičnih društvenih pitanja.
Čućemo od eksperta u ovom polju kako to izgleda u praksi, na osnovu jedne studije slučaja.
Sinergija između ljudi i tehnologije
Mnogi imaju tendenciju da odbace ideju o pametnim gradovima, tvrdeći da je to moguće samo u visokorazvijenim društvima. No, solidan broj studija slučaja pokazuje da su smart projekti iz zemalja u razvoju bili više nego korisni lokalnoj zajednici.
Uzmimo za primer Bosnu i Hercegovinu (BiH) i njenu prestonicu Sarajevo.
Ako se pitate zašto baš ovaj primer, to je zato što je BiH imala znatno manje smart projekata u poređenju sa Hrvatskom i Srbijom. I ne samo to, nego BiH nije ni ušla na top lista nakon 2012. godine.
Srećom, neki pametni ljudi iz ove zemlje odlučili su da promene taj narativ.
Prema rečima stručnjaka za informacione tehnologije Aleksandra Mastilovića, tehnologija može da pomogne, ali ne može da reši sve naše probleme.
„Pametan grad nije najbolji termin. Gradovi ne mogu biti pametni. Ljudi su ti koji su pametni. Slično tome, veštačka inteligencija zapravo nije inteligencija. To je nešto što mi kontrolišemo,” istakao je on tokom svog izlaganja na Ted Talks.
Ako mislite da tehnologija može da reši vaše (bezbednosne) probleme, onda ne razumete probleme i ne razumete tehnologiju.
Citat: Bruce Schneier
Suprotno uvreženom mišljenju, smart projekti nisu nužno komplikovani ili teški za razumevanje. Njihove prednosti se obično mogu lako dokazati baš zato što su vidljive, praktične i efikasne.
Naime, u Sarajevu je održan jedan evropski projekat sa idejom da se ulična rasveta učini efikasnijom, u skladu sa smart gradskim sistemom. Za samo tri dana, pametna svetla smanjila su potrošnju energije za 72%.
Kako su ona funkcionisala?
Pa, bila su smeštena u pešačkoj zoni, blizu autobuske stanice. Svetla su imala mogućnost prigušivanja, što znači da, kada nema pešaka, svetla bi koristila samo 20% snage, dok bi se, kada ljudi koji prolaze, jačina svetala podigla na 100%.
I ne samo to, već je sistem pametnih svetala dizajniran tako da uštedi energiju do 80% sa LED lampama i optimizuje održavanje uz do 42% smanjenja operativnih troškova. Pored toga, ova rasveta dugoročno povećava kvalitet usluge osvetljenja, štedi novac, povećava bezbednost i smanjuje emisiju CO2.
Najbolje od svega je što su neki od ugrađenih proizvoda bili napravljeni unutar zemlje.
Mastilović, koji je učestvovao u ovom projektu, podelio je savete kako da se redovni gradovi približe pametnim društvima:
„Prvo, ne pokušavajte da rešavate probleme individualno, čak i ako su među vama veliki profesionalci. Umesto toga, kreirajte timove jer su oni jači, a ovi projekti nisu laka stvar. Drugo, nemojte preprodavati tuđi proizvod. Pokušajte da kreirate sopstvenu ideju, viziju i proizvod. Pokušajte da uradite nešto za zajednicu,” rekao je Mastilović i dodao da pametna društva treba da iskoriste potencijal digitalne tehnologije i povezanih uređaja na način koji poboljšava živote ljudi.
